|
|
| Potresna svjedočenja porodica srebreničkih žrtava |
Suđenje za ubistvo šestorice zarobljenih Muslimana 1995.
Potresna svedočenja porodica srebreničkih žrtava
 Beograd - U nastavku suđenja pripadnicima jedinice Škorpioni, optuženim za ubistvo šestorice zarobljenih muslimanskih civila u Trnovu 17. jula 1995, u Veću za ratne zločine Okružnog suda svedočili su članovi porodica žrtava Safeta Fejzića, Azmira Alispahića i Sidika Saltića. Tela trojice žrtava identifikovane su na osnovu DNK analiza, dok su članovi porodica na video snimku egzekucije prepoznali Saiba Salkića i Smaila Ibrahimovića, a identitet šeste žrtve je do danas ostao nepoznat. Za ovaj šestostruki zločin optuženi su komandant "Škorpiona" Slobodan Medić Boca (39), Pero Petrašević (36), Aleksandar Medić (38), Aleksandar Vukov (33) i Branislav Medić (36).
Hana Fejzić (1958), svedočila je juče da je svog sina Safeta (17) prepoznala na video snimku egzekucije u Trnovu emitovanom na televiziji prošle godine, ali i da su njena ćerka i zet taj televizijski snimak krili od nje, jer je srčani bolesnik.
- Pogledala sam film. Videla sam da moj Sajo prvi izlazi iz kamiona i izgubila se. Ceo film nikada nisam pogledala - pričala je Hana Fejzić kroz suze. Ona je dodala da je njena porodica 1993. godine izbegla u Srebrenicu nakon što su srpske snage zapalile njihovo selo Mošići i da su živeli u domu kulture, da bi se kasnije preselili u kamp kućice u naselju Zeleni jadar u Srebrenici. Kada je počeo napad jedinica Vojske Republike Srpske na Srebrenicu jula 1995, pričala je Hana Fejzić, pobegli su kod njenog oca u naselje suprotno od pravca ulaska srpskih snaga u Srebrenicu, pošto je cele noći grad bio granatiran. Svedokinja je ispričala da su ujutru 11. jula saznali da je Srebrenica pala i da je zavladala panika, te da su meštani krenuli da potraže zaštitu u komandi Unprofora u Potočarima.
- Mužu i sinu spremila sam pogaču i kilo soli. Prošli su pored mene da ih nisam videla. Otišla sam u Potočare i za njih nikada više nisam čula, dok ih nisu ekshumirali. Muž je nađen u masovnoj grobnici u Cerskoj - rekla je Hana Fejzić. Ona je ispričala da je njen sedamnaestogodišnji sin Safet Fejzić, kada ga je poslednji put videla, na sebi imao plavu trenerku, "koju sam mu kupila kada je krenuo u drugi razred" i da je na video snimku, emitovanom u sudnici Haškog tribunala bio isto obučen. Advokati odbrane insistirali su da svedokinja kaže da li su u Srebrenici bile jedinice Armije BIH predvođene Naserom Orićem i da li su činili zločine protiv pripadnika srpske nacije, ali ona o tome nije imala saznanja.
- Prosto me ne zanima, nek’ se sudi svakome ko je kriv - odgovorila je Fejzić na pitanje advokata Zorana Levajca da li zna zašto se Oriću sudi u Hagu.
Safeta Muhić, ćerka Hane Fejzić, navela je da su prilikom napada VRS na Srebrenicu "pucali prozori od detonacija" i da su se sakrili kod njene tetke. Ispričala je da su se ujutru, posle pada Srebrenice, brat i otac spremali da idu u šumu i da ih je tada poslednji put videla.
- Otišli su i više ništa ne znamo. Za njih više nismo čuli - rekla je Safeta Muhić. Kada je videla snimak egzekucije emitovan u Haškom tribunalu želela je da ga više puta pogleda.
- Gledala sam film stalno. Sedela sam pored televizora da bih brata videla još koji put - kaže Safeta Muhić. Dodala je da je sa majkom pobegla u Potočare i da je srpska vojska posle osvajanja Srebrenice odvajala muškarce od žena i "lepe devojke".
Svedokinja Muhić je ispričala i da vojnici Unprofora nisu pomagali narodu, iako je Srebrenica bila zaštićena zona, kao i da su vojnici UN bili naoružani, ali da su im srpski vojnici skidali uniforme i oblačili ih. Na pitanje odbrane rekla je da ne zna da li je u Srebrenici bilo vojske Armije BIH i da je čula za Nasera Orića, ali da ga nikada nije videla.
Majka ubijenog Azmira Alispahića, Nura, juče je ispričala da je svom sinu prilikom poslednjeg susreta u torbu stavila "komad hleba i šaku soli" i da je tada znala da ga više neće videti. Kako je objasnila, kada je videla snimak egzekucije na televiziji bilo joj je teže "nego kada sam ga ukopala".
O poslednjem susretu sa svojim sestrićem Azmirom Alispahićem svedočio je Osman Salkić, koji je ispričao da je zbog pometnje prilikom granatiranja zbega od 12 do 15 hiljada njihovih sugrađana, iz vida izgubio Azmira u kretanju ka Tuzli i da je čuo da je "preživeo prvu zasedu", ali da ga više nije video. Salkiću je žao što se ne zna istina o Srebrenici, jer bi "ovaj sud mogao da spere ljagu sa ljudi u Srbiji", kao i da "ljudi imaju osećaj da su ljudi u Srbiji krivi, jer da nije bilo Srbije, ne bi bilo ni rata".
- Pozdravljam ako su bili borci, ali ako su ubijali decu, onda su kukavice - rekao je Salkić obraćajući se optuženima. Salkić je odgovarajući na pitanja odbrane rekao i da je imao lovačku pušku i da je bilo dosta meštana naoružanih automatskim oružjem, ali je negirao da je imao uniformu.
Suđenje se nastavlja danas.
"Naređenje je naređenje"
Posle njegovog svedočenja, Salkiću se obratio drugooptuženi Pero Petrašević, koji je rekao da je "učestvovao u egzekuciji po naređenju".
- Nikada nisam bio kukavica. Naređenje je naređenje... Ako smo mi napravili grešku, nemojte suditi celom srpskom narodu. Ima mnogo junaka - kazao je Petrašević. Salkić je odgovorio da se nada da će sud doneti pravedne presude i da je "politika prljava", kao i da su svi iz njegove generacije pobijeni. Trećeoptuženi Aleksandar Medić rekao je Salkiću da nije počinio ubistvo koje mu se stavlja na teret i da je zato želeo da ga pogleda u oči, jer "znam šta je bol".
"Dali su to ljudi"
Nakon što je identifikovala svog brata sa fotografije na kojoj silazi iz kamiona, pre egzekucije, Safeta Muhić je zatražila da pogleda optužene.
- Kada ih pogledam ne znam da li su to ljudi, kako da ih nazovem? Ko bi tako nešto mogao da uradi. Oduvek sanjam da ih pitam zašto i kako su to mogli da urade. To su bila deca - kroz suze je pričala Safeta Muhić.
Danas, 26.01.2006. godine
|
|
|
Kolumna
